Uspavajte bebu na francuski način i nećete morati da dežurate celu noć!

Da li su bebe koje spavaju celu noć čudo, da li su roditelji čije bebe noću ne plaču retki srećnici? Šta to znaju roditelji u Francuskoj, a da nama nije poznato?

Prema rečima stručnjaka sa portala “Trudnoća i zdravlje”, postoji jedna tehnika koju primenjuju Francuzi, a koja će doprineti da ne morate uvek uspavljivati svoje bebe.

Kada beba zaplače, nemojte odmah ustajati da vidite šta joj je

Francuski roditelji se retko kada suočavaju sa bebama koje se bude noću. „La Pauza“ je šaljiv naziv za naviku francuskih roditelja da naprave pauzu, sačekaju pre nego što uzmu uplakanu bebu u naručje.

Novorođenče koje prespava čitavu noć bez buđenja je verovatno san svakog roditelja. Podrazumeva se da će beba imati problema sa spavanjem, da će se buditi na svakih nekoliko sati tokom noći i da će to trajati jedno duže vreme.

Ako neka beba uspe rano da nauči da prespava čitavu noć, to se smatra odlikom njenog karaktera, a roditelji te bebe se smatraju srećnicima. Imati bebu koja mirno spava i ne budi se tokom noći među zapadnim roditeljima smatra se mnogo više izuzetkom nego pravilom.

Francuski roditelji, međutim, retko se kada suočavaju sa bebama koje se bude noću. Jedna američka mama je primetila ovo boraveći u Francuskoj i rešila je da istraži ovu pojavu.

„La Pauza“ je šaljiv naziv koji je u knjizi „Bringing Up Bébé“ autorka Pamela Drakerman upotrebila za naviku francuskih roditelja da naprave pauzu, sačekaju pre nego što uzmu uplakanu bebu u naručje.

Ali pre nego što kažemo nešto više o „La Pauzi“, važno je da kažemo nešto i o francuskom načinu roditeljstva uopšte.

Ono što ga razlikuje od ostalih zapadnih stilova roditeljstva je samopouzdanje roditelja u svoje veštine, zatim velika vera u detetove sposobnosti, kao i nepedocentrični pogled na vaspitanje (francuski roditelji smatraju da je dete to koje je došlo novo u porodicu, prema tome ono treba da se prilagodi porodici u koju je stiglo).

Francuski roditelji, prema zapažanju pomenute autorke, nemaju neku posebnu metodu kojom se rukovode. Šta više, kada je pitala svoje francuske prijateljice o tome kako uče bebu da prespava noć, one su rekle da samo slušaju bebin ritam i poštuju njene potrebe. I da nikada, nikada ne puštaju bebu da plače kako ne bi naučila da je roditelj uspavljuje.

Međutim, autorka je otkrila da iako francuske mame tvrde da nemaju poseban metod u vezi sa bebinim uspavljivanjem, one sve prate jednu istu tehniku koja se smatra zdravorazumskom i prirodnom među Francuzima, pa, prema tome, niko o njoj ni ne govori niti je ističe. Ona je zapazila čuvenu „pauzu“. Kada usnulo novorođenče zaplače, zapadni roditelji hitro skaču da pomognu bebi da ponovo zaspi. Ili da bebu nahrane ako je gladna. Francuski roditelji, naprotiv, veruju da treba sačekati pet do deset minuta pre nego što uzmemo bebu. Ovo nije ignorisanje bebinog plača. Naprotiv, roditelji pomno prate bebu i osluškuju je. Vremenom oni nauče koji je plač znak da nešto ne valja, a koji plač je normalan plač između faza spavanja.

Francuski roditelji, možda i ne znajući nauku koja iza toga stoji, veruju u bebine sposobnosti da nauči da se uspava ponovo sama kada se jednom probudi. Zapravo, ono što stručnjaci kažu je da spavanje traje u fazama, ciklusima, i da jedan ciklus traje oko dva sata, nakon čega se svi ljudi, i odrasli i bebe, probude i zatim spontano ponovo zaspu u novom ciklusu spavanja. Odrasli ljudi znaju da neprimetno pređu u novi ciklus spavanja i najčešće ni ne osveste da su se tokom noći budili. Novorođene bebe, međutim, ne umeju tako spontano da spoje cikluse spavanja i prvih nekoliko nedelja će im možda biti potrebna pomoć da se umire i ponovo uspavaju. Međutim, roditelji bi trebali već nakon tih prvih nekoliko nedelja da počnu da bebi pružaju prilike da nauči da se uspavljuje sama – odnosno da praktikuju „pauzu“.

Između dva ciklusa spavanja dešava se kod beba ono što stručnjaci nazivaju „agitirano spavanje“, odnosno beba može da zaplače, da se proteže, zeva, čak i da otvori oči. To ne znači da joj treba priskakati u pomoć. Francuski roditelji ističu da tada posebno osluškuju bebu i u najvećem broju slučajeva beba nakon deset minuta sama ulazi u novu fazu spavanja. Ako je tada, tokom „agitiranog spavanja“ prekinemo, misleći da je budna, beba se tada zaista probudi i vremenom se tako navikava da su joj potrebni roditelji da bi se ponovo uspavala. Tokom ovih desetak minuta osluškivanja, ako roditelji primete da se beba sasvim razbudila, oni će je uzeti u naručje, naravno, jer beba tada ima neku nezadovoljenu potrebu – za čistom pelenom, za hranom ili se nečega uplašila. Zdrav razum je, kaže autorka, ono što nam nalaže da i inače u životu, pa tako i kod beba, prvo saslušamo pitanje, pa tek onda ponudimo odgovor.

„Pauzu“ francuski roditelji primenjuju samopouzdano, potpuno uvereni da će beba vremenom sigurno naučiti spavanje. Oni poštuju bebine sposobnosti da uči, nikako ne pripisujući loše spavanje bebe njenom karakteru.

(trudnocaizdravlje.rs)

Uspavajte bebu na francuski način i nećete morati da dežurate celu noć!

| Slider, Zanimljivosti |
About The Author
-