vcdjsgfdsu73wsh-640x432.jpg

Pentagon u tišini priprema brojne projekte za odbranu kako bi zaštitio američke gradove od salvi ruskih krstarećih projektila.

Prema planu, potrebno je kupiti radare koji će omogućiti F-16 borbenim avionima da uoče i obore brze i niskoleteće projektile. Glavni generali žele da povežu te radare sa senzornim balonima koji bi leteli iznad američkih gradova i sa priobalnim ratnim brodovima koji takođe imaju projektile za presretanje.

Jedan od njih je admiral Vilijam Gorti, koji predvodi Severnu komandu SAD, poznatiju kao NORAD. Gortni je početkom godine podneo „hitan zahtev“ da se AESA radari postave na F-16 avione koji patroliraju vazdušnim prostorom oko Vašingtona.

Iako niko ne želi da govori otvoreno o Pentagonovim planovima za odbranu od krstarećih projektila, viši vojni zvaničnici su dali par tragova u svojim govorima, kongresnim saslušanjima i drugim javnim forumima. U njima se može zaključiti da je Pentagon veoma zabrinut zbog toga što Rusija razvija napredne krstareće projektile.

„Posvećujemo puno pažnje tome da osiguramo pravilnu odbranu od takvog napada u domovini i nastavićemo to da radimo“, rekao je admiral Sendi Vinefeld, potpredsednik Objedinjenog komiteta osoblja, govoreći 19. maja pred Centrom za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Proteklih godina, Pentagon je puno ulagao u zaštitu od balističkih projektila, pripremajući se čak da obori i dalekometne rakete koje mogu da dopru do svemira. Stručnjaci kažu da će Severna Koreja i Iran najverovatnije napasti SAD ili njihove saveznike ovakvim projektilima, iako oni još uvek nisu dostigli takav domet.

Ipak, napori SAD da se kopno zaštiti od manjih, kratkodometnih krstarećih projektila prošli su većinom neprimećeno.

„Iako je odbrana od balističkih projektila sada ustanovljena kao ključna vojna sposobnost, odgovor na to ima mali prioritet“, navodi Tomas Karako, istraživač Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. „To je na neki način razumljivo, ako se uzme u obzir složenost pretnje, ali sofisticirani projektili postoje i mora se pronaći rešenje za odbranu od njih“.

Presretanje krstarećih projektila je daleko drugačije od obaranja balističkog projektila. Krstareći projektili poseduju snagu dok god lete i to im omogućava da lete nisko i manevrišu, onemogućavajući radaru da ih uoči.

Iako mnogi komandanti, generali i admirali veruju da krstareći projektili predstavljaju pretnju po SAD, oni nisu uspeli da ubede svoje kolege u vojsci da se odluče kakvu opremu da kupe.

Brzi zahtevi poput Gortnijevog su se u protekloj deceniji više puta koristili kako bi se vojska na bojnom polju što pre opremila.

Prošlog avgusta, tadašnji komandant NORAD-a, general Čarls Džejkobi, iskritikovao je vojsku i druge službe što nisu finansirali projekte za odbranu od krstarećih projektila.

JLENS-balon

„Shvatili smo da sve veća tehnologija krstarećih projektila naših državnih neprijatelja, poput Rusije i Kine, predstavljaju pravi problem za našu trenutnu odbranu“, rekao je Džejkobi.

U centru ovog plana nalazi se džinovski aerostat po imenu JLENS, što je skraćenica za Zajednički kopneni odbrambeni umreženi senzorski sistem za odbranu od krstarećih projektila u vazduhu. Pentagon testira sistem u Merilendu u jednom vojnom kompleksu severno od Baltimora. Čak su i pozvali novinare da vide džinovski aerostat koji se nalazi na visini od 3 kilometra.

JLENS na sebi ima moćan radar za koji Pentagon zvanično kaže da može da uoči male pokretne mete, uključujući i krstareće projektile, od Bostona do Norfolka u Virdžiniji. Pošto se nalazi veoma visoko, može da vidi mnogo dalje nego kopneni radari.

JLENS je u početnim stadijumima testiranja koje će trajati tri godine, ali prema komentarima viših vojnih zvaničnika, čini se da Pentagon razmišlja da proširi upotrebu ovih aerostata i van Virdžinije.

„Naša država je jako velika i ne možemo je celu zaštititi bez da osiguramo još neka mesta u slučaju potencijalnog napada“, rekao je Vinefeld.

Novi presretači projektila će verovatno takođe učestvovati u ovoj mreži.

„Takođe gledamo da renoviramo starije sisteme za presretanje krstarećih projektila“, rekao je Vinefeld.

Kopnene, pomorske i vazdušne verzije presretača bi mogle da budu postavljene oko većih gradova ili infrastruktura, smatraju stručnjaci.

hgfzg

Pretnja

Zabrinutost Pentagona izaziva pojava ruskog krstarećeg projektila Kh-101, koji ima domet veći od 1.800 kilometara.

„Jedina nacija koja ima efektivno moćne krstareće projektile je Rusija“, rekao je Gortni.

Ruski krstareći projektili mogu da budu ispaljivani i iz brodova i podmornica. Moskva je takođe razvila i kontejnere za sakrivanje krstarećih projektila na kontejnerskim brodovima.

„Tehnologija krstarećih projektila je dostupna i izvoziva“, rekao je Džejkobi. „Zato glavni proizvođači nisu naša jedina pretnja“.

Za vreme američke invazije Iraka 2003. godine, američki i kuvajtski Patriot projektili su presreli brojne iračke balističke projektile, naveo je Karako, ali su promašili sve krstareće projektile, uključujući i jedan koji je ispaljen na štab marinaca u Kuvajtu. Hezbolah je 2006. godine pogodio izraelsku korvetu antibrodovskim krstarećim projektilom koji je dizajnirala Kina, a dopremio Iran, naveo je Karako.

Međutim, obaranje projektila je takođe skupo, zbog čega Pentagon namerava da gađa izvore projektila.

„Najbolji način da se poništi pretnja krstarećih projektila jeste da se pogodi njihov izvor“, rekao je Gortni.

Postojeća mreža radara, uključujući JLENS i presretače olakšaće odbranu Vašingtona i drugih delova države. Vinefeld kaže da će JLENS i neki drugi sistemi pomoći da se što pre uoči postojeća pretnja.

Pentagon je u vežbi prošle godine koristio JLENS, F-15 avion i vazduh-vazduh projektile kako bi oborio simulirani krstareći projektil. JLENS je detektovao krstareći projektil i usmerio na njega F-15, koji je ispalio AMRAAM projektil. JLENS je zatim vodio AMRAAM do lažnog krstarećeg projektila.

Međutim, iako je JLENS dobro prošao na testiranju, on nije povezan sa kompjuterskom mrežom NORTHCOM-a. Gortni je naveo da je projekat pun raznih izazova, ali da se to može očekivati u bilo kom programu koji je u fazi testiranja. Stručnjaci kažu da JLENS može da uoči, ali i da prati mete, zbog čega je bolji od ostalih bezbedosnih radara.

Za sad su napravljena dva JLENS radara, pri čemu je jedan postavljen u Aberdinu, dok će drugi biti uskoro postavljen.

Ukoliko bi krstareći projektil bio ispaljen na Vašington, lideri ne bi imali dovoljno vremena da reaguju. „Rešavanje tog problema ne zahteva samo presretače već i senzore koji mogu za kratko vreme da uoče pretnju“, rekao je Karako.

Webtribune.rs

Amerika očekuje rat: Pentagon aktivirao štit protiv ruskih krstarećih projektila

| Tehnologija |
About The Author
-